Biblijski stihovi o Abram
Bible verses about Abram
Exploring Abram's journey through scripture offers profound insights into faith, obedience, and God's unwavering promises. By studying the verses dedicated to Abram, we witness the foundation of a covenant that shapes the destiny of nations and resonates throughout salvation history. Abram's story reminds us that even amidst uncertainty, a steadfast belief in God's word can lead to unimaginable blessings. These verses unveil a blueprint for living a life of purpose, guided by divine direction and fueled by unwavering trust. Understanding Abram's walk illuminates our own path, inspiring us to embrace faith, persevere through challenges, and anticipate the fulfillment of God's promises in our lives.
Most Helpful Verses
Begin your study with these carefully selected passages
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.
Scripture Passages
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.
И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.
Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома.
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.
А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја,
А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.
И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.
Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно,
А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,
И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја,
И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.
Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
The verses explored reveal Abram's pivotal role in God's unfolding plan of salvation. From his initial call to leave his homeland to his unwavering faith tested through waiting for a promised heir and his willingness to sacrifice Isaac, Abram's journey exemplifies obedience and trust. He becomes the father of nations, a testament to God's faithfulness in fulfilling promises beyond human comprehension. Reflecting on these passages, we're challenged to examine our own level of faith and willingness to step out in obedience, even when the path is unclear. Abram's story is not just a historical account, but a living example of how surrendering to God's will can lead to unimaginable blessings and a legacy that echoes through eternity. May we strive to emulate Abram's unwavering trust and embrace the promises God offers each of us.