Biblijski stihovi o Acceptance
Bible verses about Acceptance
The path to spiritual growth often winds through the valleys of acceptance – accepting ourselves, accepting others, and accepting God's divine plan. Scripture provides a guiding light, illuminating the profound importance of embracing acceptance not as passive resignation, but as an active choice to trust in God's wisdom and grace. Through verses that encourage compassion, forgiveness, and understanding, we discover that acceptance is a powerful catalyst for healing, reconciliation, and ultimately, a deeper connection with the divine. By studying these passages, we can cultivate hearts that mirror God's unconditional love and find peace in surrendering to His perfect will.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају.
И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој,
И метнувши све сало на груди, и запали сало на олтару.
Scripture Passages
А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.
Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње?
И од синова Азгадових Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет;
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
А старешина од дома отачког у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов.
Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
И биће вика велика по свој земљи мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.
Свештеника: синова Једајиних од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три;
И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех.
Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.
Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен. Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног,
Тада рече Саул Јонатану: Кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: Само сам окусио мало меда накрај штапа који ми беше у руци; ево ме; хоћу ли погинути?
Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ;
А Он рече: Ево постављам завет; пред целим народом твојим учинићу чудеса, која нису учињена нигде на земљи ни у коме народу, и видећете дело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно шта ћу ја учинити с тобом.
А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
Синова Нефталимових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,
Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старешина Израиљевих.
И доведе овна за жртву паљеницу, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну;
А браћа њихова, остали Левити, бише одређени на сву службу у шатору дома Божјег.
Цар јармутски један, цар лахиски један;
Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године;
И кога би се дотакао онај коме тече семе не оправши руку својих водом, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера.
Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама.
А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;
Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.
А од горе Сафера отишавши стадоше у логор у Хараду.
Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
The Bible's verses on acceptance paint a powerful picture of God's unconditional love and the importance of extending that same grace to ourselves and others. From Romans 15:7 urging us to welcome one another as Christ welcomed us, to Ephesians 4:2-3 highlighting forbearance and unity, these scriptures challenge us to move beyond judgment and embrace the inherent worth of every individual. Reflecting on these passages encourages us to cultivate empathy, dismantle prejudice, and build communities rooted in love and understanding. By embodying acceptance, we mirror Christ's compassion and create spaces where all can flourish, knowing they are valued and belong. Strive to integrate these principles into daily interactions, fostering a world that more accurately reflects God's heart for humanity.