Biblijski stihovi o Betrayal

Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.

И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.

И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.

Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.

Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.

Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.

И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;

Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.

Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.

А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.

Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.

Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.

Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.

У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу.

Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.

Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.

Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.

После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.

Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.

И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.

Не кради.

Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских.

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

И Арвона, један од дворана царевих, рече: Ево и вешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: Обесите га на њих.

Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.

И шта сам мислио учинити њима, учинићу вама.

А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.

Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?

И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.

И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.