Biblijski stihovi o City

И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,

И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој беше препис оних који се вратише први пут; и нађох у њој записано:

Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.

А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

А кад ујутру усташе мештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?

И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега.

То су наследства која Елеазар свештеник и Исус син Навин и главари породица отачких у племенима синова Израиљевих поделише жребом у Силому пред Господом на вратима шатора од састанка, и тако поделише земљу.

И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.

А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.

Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана.

А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.

И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом.

И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,

Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.

И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.

Али међе синова Данових изађоше мале за њих; зато изађоше синови Данови и ударише на Лесем и узеше га и побише оштрим мачем и освојише га, и населише се у њему, и Лесем прозваше Дан по имену Дана оца свог.

А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.

Као што се ожалостише кад чуше за Мисир, тако ће се ожалостити кад чују за Тир.

И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

Јер у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона, знај зацело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.

И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.

И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток.

Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам;

И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.

И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

А кад изведоше те цареве к Исусу, сазва Исус све људе Израиљце, и рече војводама од војске који беху ишли с њим: Приступите и станите ногама својим на вратове овим царевима. И они приступише и стадоше им на вратове ногама својим.

И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?

А цара гајског обеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповеди Исус те скидоше тело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас.

Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.

И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.

Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.

Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?

И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.