Biblijski stihovi o Death
Bible verses about Death
Exploring what the Bible says about death offers profound comfort and hope. Scripture reveals that death is not an end, but a transition. Understanding this truth through God's word allows us to face mortality with courage, knowing that for believers, death is merely a gateway to eternal life in His presence. These verses offer solace in grief, remind us of the preciousness of life, and inspire us to live with purpose, focused on the promise of resurrection and everlasting joy found only in Jesus Christ. Let these scriptures illuminate your path and strengthen your faith in the face of life's greatest mystery.
Most Helpful Verses
Begin your study with these carefully selected passages
Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.
И Господ рече Арону говорећи:
У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
Scripture Passages
Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.
Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.
Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.
А Давид рече Авијатару: Знао сам оног дана кад је био онде Доик Идумејац да ће зацело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твог.
Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.
Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним.
А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога свог, јер је на њену венац, уље помазања Бога његовог; ја сам Господ.
Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске.
Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.
И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.
Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.
А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима,
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца.
Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега.
Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,
Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.
Тридесет прве године царовања Асиног над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година.
А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.
Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.
Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.
И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.
И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини.
Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.
Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
The Bible offers a complex and nuanced perspective on death, moving beyond simple finality to explore themes of hope, resurrection, and eternal life. The verses presented showcase death not as an end, but as a transition – a separation of the physical body from the spirit, ultimately leading to either eternal communion with God or eternal separation. Reflecting on these passages encourages us to confront our mortality and consider the eternal implications of our earthly choices. Ultimately, these verses invite us to live with purpose, guided by faith and love, knowing that death is not the final word, but a doorway to an everlasting future promised through Jesus Christ. Let these scriptures inspire you to seek a deeper understanding of God's plan and to live a life worthy of the calling you have received, so that when death comes, it will be met with hope and not despair.