Biblijski stihovi o Departure

И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?

Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?

Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.

И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.

А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи.

И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој.

Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.

А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону.

Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,

И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.

Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону.

И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи.

И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,

А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.

А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.

А из Мосирота отишавши стадоше у логор у Ванакану.

И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једног брда.

А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града.

А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,

И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.

Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед.

Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе.

А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских,

А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене.

А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.

И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.

Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.

А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;