Biblijski stihovi o Esau
Bible verses about Esau
Exploring Esau through scripture offers profound insights into themes of inheritance, choice, and the consequences of our decisions. His story, though marked by earthly missteps, serves as a potent reminder of God's enduring grace and the importance of valuing spiritual blessings above temporal desires. By studying the verses related to Esau, we can gain a deeper understanding of our own hearts, recognizing the potential for both failure and redemption. Ultimately, these passages challenge us to examine our priorities and diligently pursue a relationship with God that transcends the allure of the immediate and earthly.
Most Helpful Verses
Begin your study with these carefully selected passages
И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.
А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.
Scripture Passages
И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.
А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.
А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.
Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам;
И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.
Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.
Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана,
А синови Оливеме жене Исавове: старешина Јеус, старешина Јеглом, старешина Кореј: то су старешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове.
Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир.
Старешина Оливема, старешина Ила, старешина Финон,
А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.
И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.
Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше,
А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.
А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.
Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам;
И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.
А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.
Исав се ожени између кћери хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина,
И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.)
И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.
А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.
И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова,
The verses exploring Esau's life, from his birthright transaction to his eventual reconciliation with Jacob, offer profound insights into choices, consequences, and God's enduring grace. Examining his impulsivity highlights the importance of valuing spiritual inheritance over immediate gratification. The narratives reveal the complex interplay of human fallibility and divine providence, showing that even flawed individuals play a role in God's larger plan. While Esau's story often serves as a cautionary tale, his eventual move towards forgiveness and reconciliation reminds us that broken relationships can be mended. Reflecting on these scriptures encourages us to consider our own values, assess the impact of our decisions, and strive for reconciliation, demonstrating that learning from both triumphs and failures is essential in our spiritual journey.