Biblijski stihovi o Hand
Bible verses about Hand
The hand, a symbol of action, creation, and connection, is frequently mentioned throughout scripture, offering profound insights into God's power and our relationship with Him. By studying Bible verses about the "hand," we discover God's active involvement in the world, from creating the heavens to delivering His people. We see His hand as a source of blessing, protection, and guidance. Understanding these verses allows us to recognize His presence in our lives, empowering us to use our own hands to serve Him, extend compassion, and build His kingdom on Earth. Let us delve into these scriptures and discover the transformative power of God's hand at work.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.
И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.
Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Scripture Passages
Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.
Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место.
Заспи га камењем да погине; јер те хтеде одвратити од Господа Бога твог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске;
А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!
И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.
Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?
Потом нека узме свештеник од лога уља и налије на длан свој леви.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.
А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?
А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.
И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.
И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
И пружи Арон руку своју на воде мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу мисирску.
А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.
Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у логор пред њим, и стаде га бити.
Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске.
И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.
И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.
И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.
И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и нека помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару.
From creation to benediction, the hand, as depicted through these verses, is a potent symbol throughout scripture. It represents God's power, protection, and provision, evident in the act of creation, deliverance from enemies, and the sustaining grace He offers. Conversely, our own hands become instruments of both good and evil, capable of building up or tearing down, blessing or cursing. Reflecting on these passages encourages us to examine the work of our hands and the intentions behind them. Are we using our abilities to serve others, to create beauty and justice, or are we succumbing to selfishness and destructive behavior? Ultimately, the Bible invites us to consecrate our hands to God's purposes, allowing them to become extensions of His love and agents of positive change in the world, working towards a future where every hand contributes to His kingdom's advance.