Biblijski stihovi o Leadership

Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.

Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеун, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин.

Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?

Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?

И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!

Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом.

Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.

Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?

Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе?

И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?

А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.

А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.

И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.

Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.

И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију.

Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.

Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.

Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.

Јер дође огањ од Господа, и спали на олтару жртву паљеницу и сало. И видевши то сав народ повика и паде ничице.

Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.

И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.

А Господ рече Мојсију говорећи:

Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим.

Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.

Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;

Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.

И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

А Адорам беше над данцима; а Јосафат син Ахилудов беше паметар;