Biblijski stihovi o Loss
Bible verses about Loss
Loss is an inevitable part of the human experience, a shadow that touches every life. Scripture offers profound comfort and guidance through these times, reminding us that even in the deepest sorrow, we are not alone. Exploring Bible verses about loss allows us to understand God's unwavering presence amidst our pain. These verses illuminate the path toward healing, revealing the eternal hope that transcends earthly suffering. They teach us about resilience, faith, and the promise of restoration, nurturing our spirits and reminding us that loss, though painful, does not define our journey with God.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.
Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој и прободи ме, да не дођу ти необрезани и прободу ме и наругају ми се. Али не хте момак што му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач, и баци се на њ.
Scripture Passages
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем.
Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа.
Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу
Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.
И Исус не спусти руку своју, коју беше подигао са заставом, док не побише све становнике гајске.
И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.
Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског.
Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.
И заповеди Давид момцима својим, те их погубише, и одсекоше им руке и ноге, и обесише код језера хевронског; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенировом у Хеврону.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,
Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.
И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу.
Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.
Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.
И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
Тада рече Мојсије Арону: То је што је казао Господ говорећи: У онима који приступају к мени бићу свет и пред целим народом прославићу се. А Арон оћуте.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог;
А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.
На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.
И Исус не спусти руку своју, коју беше подигао са заставом, док не побише све становнике гајске.
И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни шта од плена и од свега што им беху узели; све поврати Давид.
Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи.
А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;
Loss is an inevitable part of the human experience, a truth the Bible doesn't shy away from. The verses explored here, from lamenting grief to finding comfort in God's presence, offer a multifaceted perspective on navigating these difficult times. They remind us that sorrow is not a sign of weakness, but a natural response to love and attachment. More importantly, they highlight the unwavering presence of God amidst our pain, offering solace, strength, and the promise of eventual healing. Through reflection on these verses, we can find permission to grieve fully, hope for restoration, and a renewed faith in God's enduring love. May these scriptures serve as a beacon, guiding you towards peace and a deeper understanding of God's unwavering support during times of loss, ultimately fostering resilience and a strengthened spirit.