Biblijski stihovi o Nostalgia

Bible verses about Nostalgia

175 stihova

The soul often casts its gaze backward, drawn by the echoes of memory. This longing, this 'nostalgia,' is not mere sentimentality if we approach it through the light of God's Word. Scripture illumines these reflections, showing us how the past can serve as a teacher, a source of gratitude for grace received, and a reminder of the pilgrimage yet to come. Understanding this impulse biblically anchors our memories in truth, guiding us towards spiritual maturity and hopeful anticipation of God's eternal promises, rather than getting lost in temporal shadows.

Scripture Passages

"

Сина Етана, сина Зиме, сина Симеја,

"
"

А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама.

"
"

А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му.

"
"

А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу

"
"

Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје.

"
"

А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.

"
"

И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.

"
"

Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

"
"

После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.

"
"

И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље.

"
"

Синова Арифових сто и дванаест;

"
"

А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.

"
"

А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;

"
"

А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.

"
"

У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.

"
"

Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

"
"

А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви.

"
"

И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

"
"

А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.

"
"

Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.

"
"

А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;

"
"

Синова гаваонских деведесет и пет;

"
"

И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.

"
"

А Ахитов роди Садока; а Садок роди Салума;

"
"

А жени Сауловој беше име Ахиноама, кћи Ахимасова; а војводи његовом беше име Авенир син Нира стрица Сауловог.

"
"

Сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје,

"
"

И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи.

"
"

А његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул.

"
"

Синови Катови: Аминадав син му, а његов син Кореј, а његов син Асир.

"
"

А Јоседек отиде кад Господ пресели Јудеје и Јерусалим руком Навуходоносоровом.

"
"

Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин;

"
"

И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,

"
"

Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.

"
"

И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:

"
"

И онима у Рахалу, и онима у градовима јерамеилским, и онима у градовима кенејским,

"
"

А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

"
"

И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,

"
"

И онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.

"
"

И Елисама и Елијада и Елифалет.

"
"

Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!

"

This human inclination to gaze upon times past, which we name nostalgia, reveals more than simple memory. It is a subtle spiritual barometer, indicating whether our hearts are anchored in earthly comforts vanished or in the eternal promises of God. The Scriptures, while bidding us to remember His mighty deeds across the ages, caution against a longing for former states that breeds discontent or prevents forward motion in faith. Let not these echoes of yesterday become chains binding us to what is gone, but rather, when filtered through the lens of divine truth, may they serve as reminders of His enduring faithfulness and the ultimate home towards which we press, a home beyond the reach of earthly time's decay. Let the remembrance of grace past fuel hope for grace present and future.