Biblijski stihovi o Regret

А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.

Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.

Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.

На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.

Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем.

Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком.

Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.

Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.

И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,

Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог.

Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.

И синови Аронови додаше му крв, а он замочи прст свој у крв, и помаза рогове олтару; а осталу крв изли на подножје олтару.

Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан ваш град.

А синови Етанови: Азарија.

Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.

А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.

Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме.

И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.

Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,

Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.

Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу.

И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.

И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.

Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.

Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.

А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

И сам кађаше у долини сина Еномовог, и сажизаше синове своје огњем по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.

Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје?