Biblijski stihovi o Separation
Bible verses about Separation
Understanding separation through scripture is vital for spiritual growth. The Bible highlights different types of separation: from sin, from the world, and even physical separation for spiritual pursuits. Exploring these verses reveals God's desire for us to be set apart for His holy purposes. It's not about isolation, but about aligning our hearts and minds with His will. Through studying separation, we gain discernment, learn to prioritize God's kingdom, and cultivate a deeper intimacy with Him. Embracing the scriptural understanding of separation empowers us to live lives that reflect His light and truth in a world often pulling us away from Him.
Najkorisniji stihovi
Započnite svoje proučavanje sa pažljivo odabranim pasusima
И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
Али између свега што гамиже а има крила и иде на четири ноге једите шта има стегна на ногама својим, којима скаче по земљи.
А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.
Scripture Passages
И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
И свако седло на коме би седео онај коме тече семе, да је нечисто.
Свака животиња која има папке али нераздвојене и не прежива, да вам је нечиста; ко их се год дотакне, да је нечист.
И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино.
И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.
А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.
Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,
И јеж и гуштер и твор и пуж и кртица.
Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.
Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
Ни сокола, ни еју, ни крагуја по врстама њиховим,
А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њ, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста.
А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у логор.
А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом,
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.
И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?
Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
Па нека опере тело своје на светом месту и обуче своје хаљине; и изашав нека принесе своју жртву паљеницу, и очисти себе и народ.
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу.
Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења свог, седми дан нека је обрије.
И рече Господ Мојсију: Узми мириса, стакте, ониха и халвана мирисавог, и тамјана чистог, колико једног толико другог.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.
Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.
И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,
Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева.
А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,
Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино.
Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,
Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу.
Потом Авенир говори старешинама израиљским, и рече им: Пре тражисте Давида да буде цар над вама.
Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.
The Bible's verses on separation, as explored here, reveal a consistent call to distinguish between the sacred and the profane, righteousness and wickedness. From separating ourselves from harmful influences to maintaining purity in our thoughts and actions, these passages emphasize the importance of discerning God's will and living a life set apart for His purpose. This isn't about isolation or condemnation but about a conscious choice to align ourselves with God's character and avoid the corrupting influence of the world. May these verses prompt deeper reflection on our own lives, challenging us to identify areas where separation is needed and empowering us to pursue holiness. As we intentionally choose to separate from what hinders our relationship with God, we draw closer to Him and experience the abundant blessings of a life lived in obedience and devotion.