Biblijski stihovi o Sons
Bible verses about Sons
Understanding our identity as sons and daughters of God is a cornerstone of the Christian faith, unlocking profound truths about our inheritance, purpose, and relationship with the Divine. The scriptures illuminate this transformative adoption, revealing how through Christ, we move from being mere creations to beloved children, heirs to an eternal kingdom. Delving into Bible verses about sons helps us grasp the depth of God's love, the security of our belonging, and the empowering responsibility that comes with representing Him in the world. It's a journey of discovering our true selves, not through earthly lineage, but through spiritual rebirth and divine acceptance.
Most Helpful Verses
Begin your study with these carefully selected passages
Шта вам год ја заповедам све држите и творите, нити шта додајте к томе ни одузмите од тога.
И Масма и Дума и Маса,
Од синова Фат-Моавових Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двеста;
Scripture Passages
Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.
Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело.
А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите.
А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова.
И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховим напоље из логора, као што рече Мојсије.
Осема шестог, Давида седмог,
И рече Арону: Узми теле за жртву ради греха и овна за жртву паљеницу, оба здрава; и принеси их пред Господом.
Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре.
А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.
То су породице синова Јефремових; а међу њима беше избројаних тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим.
Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана,
Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.
Беху, пак, синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина.
А његов син Амасија, а његов син Азарија, а његов син Јотам,
А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста онде три године.
А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,
Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
А синови Етанови: Азарија.
Тада Авесалом заповеди момцима својим говорећи: Пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам кажем: Убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповедам, будите слободни и храбри.
А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.
И Елисама и Елијада и Елифалет.
Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело.
И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.
А Елеазар, син Арона свештеника, нека се стара за уље за видело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њено.
И Јевар и Елисама и Елифалет,
А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
Кад улажаху у шатор од сведочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најпре, као што беше заповедио Господ Мојсију.
И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових.
И изброја Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,
Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка,
А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?
The Bible offers a rich tapestry of perspectives on sonship, moving beyond simple biological definitions to encompass themes of inheritance, responsibility, and, most importantly, a deep, personal relationship with God. Exploring these verses reveals that true sonship, whether familial or spiritual, involves embracing guidance, striving for righteousness, and reflecting the character of the father. From the prodigal son's redemption to the promise of adoption into God's family through faith in Christ, the message resonates: sonship is a privilege, a calling, and a journey of growth. Take time to reflect on these verses, consider how they apply to your own life and relationships, and strive to embody the virtues of a faithful and devoted son, both to your earthly family and to your heavenly Father. Allow these truths to shape your actions, guide your decisions, and strengthen your connection to the divine.