Biblijski stihovi o Voice

И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.

Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.

Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?

А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.

Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?

Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:

И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;

Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи.

Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.

А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.

Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.

А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?

Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.

И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.

А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

Брат постах змајевима и друг совама.

Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.

Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју ћу вам дати, и станете жети у њој, тада донесите сноп првина од жетве своје к свештенику;

Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.

Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.

Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.