Biblijski stihovi o God's Sovereignty

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени.

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?

И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим.

И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског.

Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

И рекоше један другом: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.

И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;

И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.

И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.

Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.

А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.

А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.

Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.